Valno-čestični model svjetlosti i tvari; Bohrov model atoma

1. zadatak (2 boda)

Koliko iznosi energija fotona valne duljine 750 nm

1.  A.  1.65 eV
2.  B.  2.64 eV
3.  C.  3.65 eV
4.  D.  4.64 eV

2. zadatak (2 boda)

De Broglieva valna duljina nekoga elektrona jednaka je valnoj duljini nekoga fotona.

Iz toga slijedi da je količina gibanja fotona:

1.  A.  manja nego količina gibanja elektrona
2.  B.  veća nego količina gibanja elektrona
3.  C.  jednaka količini gibanja elektrona

3. zadatak (2 boda)

Elektron u atomu prelazi sa stanja više energije E2 u stanje niže energije E1.

Što se događa s atomom?

1.  A.  emitira foton energije E2-E1
2.  B.  apsorbira foton energije E2-E1
3.  C.  emitira foton energije E1
4.  D.  apsorbira foton energije E1

4. zadatak (2 boda)

Foton energije 3.27 eV izazove fotoelektrični učinak na nekome metalu. Izlazni rad fotoelektrona za taj metal je 2.08 eV.

Kolika je kinetička energija fotoelektrona?

1.  A.  1.19 eV
2.  B.  2.08 eV
3.  C.  3.27 eV
4.  D.  5.35 eV

5. zadatak (2 boda)

De Broglieve valne duljine elektrona i protona bit će jednake kada elektron i proton imaju jednake:

1.  A.  količine gibanja
2.  B.  kinetičke energije
3.  C.  brzine

6. zadatak (2 boda)

Elektron u atomu prelazi sa stanja niže energije E1 u stanje više energije E2.

Što se događa s atomom?

1.  A.  emitira foton energije E2-E1
2.  B.  apsorbira foton energije E2-E1
3.  C.  emitira foton energije E1
4.  D.  apsorbira foton energije E1

7. zadatak (2 boda)

Foton energije 3.27 eV izazove fotoelektrični učinak na nekome metalu. Fotoelektron izleti iz metala s kinetičkom energijom 1.19 eV.

Koliki je izlazni rad za taj metal?

1.  A.  1.19 eV
2.  B.  2.08 eV
3.  C.  3.27 eV
4.  D.  4.46 eV

8. zadatak (2 boda)

Elektron i proton imaju jednake količine gibanja.

Što im je još jednako?

1.  A.  de Broglieve valne duljine
2.  B.  kinetičke energije
3.  C.  brzine

9. zadatak (2 boda)

Kojoj vrsti zračenja pripadaju fotoni energije 2 eV?

1.  A.  gama zračenju
2.  B.  vidljivoj svjetlosti
3.  C.  mikrovalnomu zračenju
4.  D.  radiovalovima

10. zadatak (2 boda)

Na crtežu je shematski prikazan dio energijskoga spektra nekoga atoma.

Za koji od navedenih prijelaza s jedne energijske razine na drugu elektron treba primiti najveću energiju?

1.  A.  za n = 1 → n = 2
2.  B.  za n = 2 → n = 1
3.  C.  za n = 2 → n = 4
4.  D.  za n = 4 → n = 2

11. zadatak (2 boda)

Pločica od cinka obasjana je monokromatskim elektromagnetskim zračenjem koje izbacuje elektrone iz cinka.

Na koji se način može povećati broj izbačenih elektrona?

1.  A.  povećanjem intenziteta zračenja
2.  B.  povećanjem frekvencije zračenja
3.  C.  povećanjem valne duljine zračenja

12. zadatak (2 boda)

Na crtežu je shematski prikazan dio energijskoga spektra nekoga atoma.

Pri kojem od navedenih prijelaza s jedne energijske razine na drugu atom apsorbira foton najveće valne duljine?

1.  A.  za n = 1 → n = 2
2.  B.  za n = 2 → n = 1
3.  C.  za n = 3 → n = 4
4.  D.  za n = 4 → n = 3

13. zadatak (2 boda)

Koja od navedenih tvrdnji vrijedi za de Broglievu valnu duljinu elektrona?

1.  A.  Proporcionalna je kinetičkoj energiji elektrona.
2.  B.  Proporcionalna je količini gibanja elektrona.
3.  C.  Obrnuto je proporcionalna kinetičkoj energiji elektrona.
4.  D.  Obrnuto je proporcionalna količini gibanja elektrona.

14. zadatak (2 boda)

Položaj i količina gibanja triju elektrona u jednakim stanjima određuju se tako da se svakoga obasjava zračenjem različite valne duljine λ1 > λ2 > λ3.

Koja od navedenih tvrdnji vrijedi za neodređenost količina gibanja tih elektrona?

1.  A.  Neodređenost količina gibanja tih elektrona jednaka je u svim trima slučajevima.
2.  B.  Najveća je kod elektrona obasjanoga zračenjem valne duljine λ1.
3.  C.  Najveća je kod elektrona obasjanoga zračenjem valne duljine λ2.
4.  D.  Najveća je kod elektrona obasjanoga zračenjem valne duljine λ3.

15. zadatak (2 boda)

Čestice X i Y gibaju se brzinama istog iznosa. Čestica Y ima veću de Broglievu valnu duljinu od čestice X.

Koja je od navedenih tvrdnji točna?

1.  A.  Ymora imati veći naboj nego X.
2.  B.  Y mora imati manji naboj nego X.
3.  C.  Y mora imati veću masu nego X.
4.  D.  Y mora imati manju masu nego X.

16. zadatak (2 boda)

Fotoni energije 5 eV izbijaju elektrone iz nekog metala. Najveći iznos kinetičke energije izbijenih elektrona je 3 eV.

Koliki je izlazni rad metala?

1.  A.  2 eV
2.  B.  3 eV
3.  C.  5 eV
4.  D.  8 eV

17. zadatak (4 boda)

Na energetskom dijagramu s pomoću strjelice prikažite apsorpciju fotona koji ima najveću valnu duljinu za dane energetske nivoe.

Kolika je ta valna duljina?

Napomena: Na državnoj maturi potreban je postupak!

18. zadatak (2 boda)

Kolika je energija fotona elektromagnetskog zračenja valne duljine 9,6·10–8 m?

1.  A.  0.13 eV
2.  B.  1.29 eV
3.  C.  12.94 eV
4.  D.  129.39 eV

19. zadatak (2 boda)

Elektron u vodikovu atomu prijeđe iz stanja n = 4 u stanje n = 2.

Kolika je energija emitiranog fotona?

Napomena: Na državnoj maturi potreban je postupak!

20. zadatak (4 boda)

Pločica od kalija obasjana je svjetlošću valne duljine 350 nm. Izlazni rad za kalij je 3,52·10–19 J.

Koliki je napon potreban da zaustavi izbijene elektrone s maksimalnom kinetičkom energijom?

Napomena: Na državnoj maturi potreban je postupak!